Radoslav Rotković: Miroslavljevo Jevanđelje je neupotrebljivo za pravoslavnu crkvu

Iz knjige

Miroslavljevo Jevanđelje je neupotrebljivo za pravoslavnu crkvu, prepisano je iz neke knjige iz Duklje


U isto vrijeme, Srbi su svoja jevanđelja pisali u pećinama, nije šala, jasno je da Miroslavljevo jevanđelje pripada mediteranskoj Duklji, koja je bila kulturno superiorna u odnosu na Rašku.

Zapis iz Vukanovog jevanđelja, 1202. godina

О самодржавној властели ужасавам се умом и ријечју

Поњеже мнози начеше књиге и повести дејати, јаже о извсетних вештех случи се и мне грешному, присно унилому и хуждшуму всех и ни достојному назвати се именеми сим, мниха Симеона, вазвестити вса по реду, јаже саврши владика всех прошенијем и мољенијем мене грешнаго Симеона старца, бившаго ме некогда в мире, и јеште бо ми сушту не разлучену от рода, ино мољеније моје не беше токмо: Господи Исус Христос сподоби ме недостојнаго достојну бити подјети иго твоје на се. Он же јако благ и милостив реки: гредуштаго по мне иждену в[ад]?, исплни желаније моје ва скоре узе и об… то же чајах за многије дни, и јеште сушту ми у манастиру ва обштежитији, и паки ужделевшу ми се, понудих се изити из манастира и од братије и последовати Богу; и помиловах себе, ни поштедех немоштније старости матере својеје за име… и љубимују братију оставих, и сестри, и ину прочу присн, да сабудет се глагољемоје не пророки, ни апостоли, ну самем Господем нашим Исусом Христом: всак остављеј матер и братију, ина прочаја и по мне шад, стократ пријет живот вечни. Давид бо пишет: каја полза у крви мојеј, јегда саниду ва истаљеније, једа исповест ти се прст, или вазвестит истину твоју? Се време покајанија настојит, јако нест у самрти поминајеј тебе, ва аде же кто исповест ти се. И вса самислившу ми подобих се странан бити ка својему родитељу и брати, пријемље досажденије и укореније, и обаче оклеветаније од злих чловек, а од врага напасти и брани и паче всех, ну аз та вса вземљу за име Христово поменује слово Давидово: јако тебе ради поруган бих вас дан; и паки: Тужд бих знајемим мојим, и странан син матери мојеј. Сим же сем савршившим се мноју грешним, сподобих се жити у пеки, у граде Расе, и написах сије књиги својему господину велијему жупану … О неизреченије Богу и божаствније тајни … самодржаних властелех, тем же изреку о њих, ужасају се зело умом же и словом, обаче дрзнух васпоминају величија их и подвиги душевније јаже саврши небесни цар о таковех властелех, поњеже владики … Господ наш Исус Христос по неизмернеј јего милости, и по изволенију пресветије госпоже Богородице предаст Христос частни венац велијему жупану Влку, владичаствујушту јему својеју српсков земљеју и зетсков странов и поморскими град … и нишевскими предели велеродному, велеславному велијему жупану Влку, сина самодржанаго (!) господина области својеје Стефана Немање.

Petrovgrad, Ruska nacionala biblioteka. F n I 82 (Vukanovo jevandjelje, oko 1202. g.) ZIN I 7.

————————————————————————————

O samodržavnoj vlasteli užasavam se umom i riječju

Pošto su mnogi počeli pisati knjige i istorije, tako i ja, grješni, ništavniji i najbjedniji od svih, nedostojan nazvati se imenom monaha Simeona, želim da izvijestim, sve po redu, o nekim događajima koji su se desili, po volji Vladike svih, a na preklinjanje i molbu, mene grešnog Simeona starca, kada sam bio svetovanjak, i još živio u porodici. Moja jedina molba bila je: „Gospode Isuse Hriste počastvuj mene nedostojnog da budem dostojan primiti igo Tvoje na se“. A On blago i milostivo reče: „Onoga koji ide za mnom, spasiću pakla? Ispuni moju želju ubrzo… to što čekah mnogo dana. I još kada sam bio u manastiru, u opštežiću, opet sam poželio da napustim manastir i bratiju i posvetim se Bogu. I udovoljih sebi. Ne pošteđeh svoju nemoćnu staru majku u ime… i ostavih dragu braću i sestre, i drugu ostalu rodbinu da se dogodi ono što ne govore proroci, ni apostoli, nego sam Gospodin naš Isus Hristos: „Svako ko ostavlja majku i braću, i sve ostalo, i slijedi me, sto puta će zadobiti vječni zivot“. A David dakle, piše: „Koja je korist od moga tijela, kada ću istruliti, kada ću postati prah, ili kada ću objaviti istinu Tvoju? To vrijeme pokajanja je došlo, jer ne treba se sjetiti Tebe na samrti, ko će Ti se u adu ispovijediti? I sve smislivši, odlučih da se otuđim od svojih roditelja i braće, primih na sebe muku i ukor, i čak klevetu od zlih ljudi, a od đavola iskušenja i, osobito nasrtaje. Ali, ja sve prihvatih u ime Hrista, sjetivši se riječi Davidovih; „jer zbog Tebe bih ismijavan svaki dan“. I još „Bijah tuđ poznanicima mojim, i stran sin mojoj majci.“ Pošto sam ja, grješni, ovako odlučio, udostojih se da živim u pećini, kraj grada Rasa, i prepisah ovu knjigu svome gospodinu, velikom županu o neiskazane Bogu i božanstvene tajne… samodržavnoj vlasteli, o tome što ću reći o njima, užasavam se umom i riječju, no ipak se drznuh da se sjetim njihove veličine i duševnih podviga koje je podario nebeski car takvoj vlasteli, pošto je Vladika… Gospod naš Isus Hristos, po neizmjernoj njegovoj milosti, i po izvoljenju presvete Gospođe Bogorodice, predao Hristos časni vijenac velikom županu Vuku, koji je vladao svojom Srpskom zemljom i Zetskim krajevima, i primorskim gradovima… i Nišavskim predjelima, plemenitoga roda i veleslavnomu velikom županu Vuku, sinu samodržavnoga gospodina svoje oblasti, Stefana Nemanje.

montenegrina.net

Advertisements
Objavljeno pod Uncategorized | 2 komentara